Ova kuća na Vračaru pre 100 godina koštala je pravo bogatstvo: I danas izgleda kao da je iz budućnosti
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Kuća na Vračaru počela je da se gradi 1927. i tada je procenjena na 600.000 dinara, pa je važila za najskuplju u Kotež Neimaru
- Projektovao je Milan Zloković za svoju porodicu, a zgrada je završena 1928. i danas je zaštićeno kulturno dobro ranog modernizma
Na Vračaru postoji kuća koja je još dvadesetih godina prošlog veka privlačila pažnju ne samo svojim izgledom već i cenom.
Kada je 1927. godine počela njena gradnja, vrednost objekta procenjena je na čak 600.000 tadašnjih dinara, što ju je učinilo najskupljom kućom podignutom u naselju Kotež Neimar, današnjem Neimaru. Iza projekta stajao je Milan Zloković, jedan od najznačajnijih srpskih arhitekata modernizma, koji je kuću projektovao za sopstvenu porodicu.
Gotovo čitav vek kasnije, ovo zdanje i dalje izgleda kao da je nastalo u mnogo novijem vremenu. Nema raskošnih ukrasa, velikih stubova ni klasičnog kosog krova kakve bismo možda očekivali od kuće iz tog perioda. Umesto toga, tu su ravne krovne terase, čiste geometrijske forme i svedena fasada, elementi koji su tada predstavljali ozbiljan iskorak u odnosu na uobičajenu stambenu arhitekturu.
Od klasične vile do modernističkog eksperimenta
Zanimljivo je da je Zloković prvobitno zamislio znatno konvencionalniju kuću, sa kosim krovom i izgledom kakav je bio uobičajen za porodične vile tog vremena. Ipak, već iste godine odustao je od prvobitnog rešenja i napravio potpuno novi projekat. Kao arhitekta i investitor sopstvene kuće, imao je slobodu da isproba ideje koje bi drugi naručioci možda teže prihvatili. Rezultat je bila građevina koja je najavila prodor modernizma u Beograd.
Kuća nije bila zamišljena samo kao porodični dom. U okviru objekta nalazila su se četiri stana raspoređena na tri nivoa. Zlokovićeva porodica koristila je najveći, centralni stan, dok su manji stanovi bili namenjeni izdavanju. Tako je i ova moderna kuća pratila praktične potrebe svog vremena, kombinujući porodično stanovanje i prihod od zakupa.
Detalji koji su bili ispred svog vremena
Napredna arhitektura nije se završavala na izgledu fasade. Ravne krovne terase zahtevale su pažljivo rešavanje termoizolacije i hidroizolacije, dok su pojedini vertikalno klizni prozori projektovani prema proporcijama zlatnog preseka. Gotovo jedini dekorativni elementi na fasadi jesu dva reljefa, „Muzičar“ i „Plesačica“, rad vajara Sretena Stojanovića. Sve ostalo podređeno je kompoziciji oblika i funkcionalnosti.
Kuća je završena 1928. godine, a danas predstavlja zaštićeno kulturno dobro i jedan od važnih primera ranog modernizma u Beogradu. Projektovana na uglu dve ulice, sa različitim nivoima terena, njena forma nije bila samo estetski izbor, već i način da se prostor iskoristi što racionalnije.
Danas, kada se na Neimaru smenjuju stare vile, novije zgrade i gradilišta, ova kuća podseća na period u kojem je Beograd počeo da prihvata potpuno drugačiju ideju stanovanja. A podatak da je 1927. godine vredela 600.000 dinara samo je dodatni razlog da zastanemo pred njom i zapitamo se koliko je zapravo bila ispred svog vremena.
Biznis Kurir/Citymagazin